НОҚАРДОШ ТИЛЛАРДА ИККИНЧИ ТУР ЎЗЛАШТИРМАЛИК ВА МИКРОМАТН
##plugins.themes.bootstrap3.article.main##
Аннотация
Ўзлаштирмалик синтактик ва морфологик йўл билан ҳосил бўлади. Морфологик йўл билан ҳосил бўладиган ўзлаштирмалик қиёсланаётган тиллардан фақат ўзбек ва немис адабий тилларига хос, рус тилида эса ўзлаштирмаликнинг фақат биринчи тури яъни синтактик йўл билан ҳосил бўладигани хосдир. Ўзбек тилида иккинчи тур ўзлаштирмалик деганда кўчирма гапдан морфологик йўл яъни қўшимча ва тўлиқсиз (ёрдамчи) феъл билан ясаладиган шакллар назарда тутилади. Кўчирма гапни иккинчи ўзлаштирма гапга айлантирганда кесимнинг қўшимчаси ва тўлиқсиз феъл ўзгаради холос. Кўчирма гапнинг луғавий таркиби ўзгармайди.
##plugins.themes.bootstrap3.article.details##
Библиографические ссылки
Agricola E. Semantische Relation im Text und System. Halle, 1969.
Зикриллаев Ғ.Н. Руҳ ва тил. Тошкент: Фан, 2018.
Москальская О.И. Грамматика текста. – Москва: Высшая школа, 1981. – 183
Тухсанов М. Микротекст и система средств выражения его когерентности в узбекской художественной речи. Дисс. … канд. филол. наук. Бухара − Андижан, 1987. – 137 с.
Рўзиев Я.Б. Немис адабий тилида ўзлаштирма нутқ. International Scientific and Practical Conference "Modern philological paradigms: interaction of traditions and innovations II", www.myscience.uz. 18.03.2022, p. 72-77
Рўзиев Я.Б. Ўзбек тилшунослигида кўчирма ва ўзлаштирма нутқнинг талqину тавсифи. БухДУ илмий ахбороти. – Бухоро: БухДУ, 2022. -№ 4-cон. 68-77-б.